Pevanje je disanje, život koje se čuje

76 Views 1 Comment
hor disanje

“U početku beše glas. Glas je čujno disanje, zvučni znak života” – Otto Jespersen

Emocije, energija, magija i priroda

Ako razmišljamo o nastanku  muzike u prvobitnoj zajednici, pojam – muzika gotovo da možemo izjednačiti sa pojmom – artikulisano izražavanje, iz kog su se razvili i pevanje i govor. U teorijama proizašlim iz proučavanja primata, tvrdi se da su njihovi vokalni zvuci pre svega izražavali emocije.

Postoje teorije da se pevanje javilo u trenutku afekta i viška energije, ili da se koristilo i kao način da se privuče suprotan pol, kao i da je pevanje pratilo ritmične pokrete pri radu, imalo veze sa primitivnim magijskim obredima ili oponašanjem zvukova iz prirode

image 12
Foto: https://pxhere.com/

Napevi su u početku bili vrlo jednostavni – melodija je bila malog opsega, ali je zato dinamičko i ritmičko nijansiranje bilo vrlo bogato. Sa razvojem kulture prvobitnih ljudi, menjaju se i napevi. Opseg melodije se širi do kvarte, kvinte, a zatim i do oktave, čime se omogućava formiranje tonaliteta ( ne onakvog kakvog ga mi danas definišemo). Pojavljuju se i prve lestvice, koje se sastoje od pet tonova (pentatonske) i imaju nekoliko varijanti (u zavisnosti od rasporeda intervala). Nastaju kolektivne pesme – plesovi, uspavanke, ljubavne i epske pesme, kao i radne pesme. Organizuju se i prva “takmičenja” među plemenima uz  pesmu i ples.

Tradicionalna muzika istočne Afrike

 Da li ja to čujem prvi hor?

Bez obzira na jednostranost ili nedostatke ovih teorija može se zaključiti da je pevanje nastalo kao društveno dešavanje, smišljeno čovekovo činjenje i bilo je usko povezano sa pokretom i ritmom. Te jednostavne napeve u prvobitnoj zajednici izvodili su i  pojedinci i grupa, ponekad čak i naizmenično a onda su se pevači i igrači razdvojili u posebne grupe. Samo još da zapevaju višeglasno i desiće se prvi hor!

image 13
Foto: Afrički omladinski hor ‘Ubuntu’

Ako pod višeglasjem podrazumevamo istovremenu pojavu bar jos jedne melodije koja ima različit tok od prve, onda se to i desilo. U početku je druga melodija bila “lenja” i vrlo se malo odvajala od prve, ali sa razvojem društva primitivne zajednice, rasla je i samostalnost druge deonice, bitno mi je da spomenem da je ovo ipak heterofono višeglasje kod kojeg nisu uređeni vertikalni odnosi među glasovima.

Tradicionalna muzika zapadne Afrike

Iako nisu otpevali Dženkinsov “Adiemus” kako neki danas romantično zamišljaju pevanje u prvobitnoj zajednici, magija zajedničkog pevanja je započela svoje istorijsko putovanje, razvijajući se zajedno sa čovekom i društvom. Doživeće mnoge neverovatne transformacije ali osećanje ogromnog zadovoljstva kojim nagrađuje sve koje učestvuju u njoj ostaće nepromenjeno do dana današnjeg.

Karl Dženkins: “Adiemus”

Svidelo vam se? Pročitajte članak koji prethodi ovoj temi

Foto u naslovu: sarthak-navjivan unsplash

1 Comments

Leave a Comment

error: Content is protected !!