“Vaš glas je ogledalo vaše duše” Johan Sundberg

Glas  – nevidljivi živi instrument

U procesu proizvodnje pevanog glasa učestvuje gotovo celo naše telo. U direktnom procesu nastanka pevanog tona učestvuje naš pevački aparat, angažovani su trbušni mišići, dijafragma, pluća, rebra, međurebarni mišići, larings, glasnice ( glasne “žice”) usna i nosna šušljina, tvrdo i meko nepce, zubi, jezik, usne i šupljine u kostima glave ( sinusi). Ne manje važno je i držanje, to jest stav ostatka tela bilo da stojimo ili sedimo dok pevamo te doprinos pravilnom pevačkom stavu daje ceo naš skelet i mišići.

Posmatrano kroz fiziku, najednostavnije rečeno, naš glas je oscilacija glasnica izazvana silom strujanja vazduha koji se potiskuje iz pluća. Međutim bez smislene i fine kontrole ostatka našeg pevačkog aparata neće nastati pevački glas već možda neki neartikulisani krik. Zvuk koji nastaje vibriranjem glasnica nije glas koji će izaći iz usta to je tek početak procesa.

Na formiranje pevačkog glasa utiču mnogi faktori: Kapacitet pluća i udah, brzina i kontrola izdaha, jačina i brzina vazdušne struje koja struji kroz glasnice, njihova debljina i dužina, individualna građa rezonantnih prostora, zdravstveno stanje, mišićni tonus, kondicija celog tela, dikcija i naše znanje o korišćenju vokalnog aparata – vokalna tehnika. Da bi sve to uspešno koordinirali neophodna je komleksna mentalna aktivnost i aktivna kontrola povratnih informacija slušnim aparatom.

Možda zvuči kao suviše komplikacija ali nije, za jedan pristojan horski glas vokalna tehnika se relativno brzo uči i kada se jednom nauči postaje veština koju gotovo da koristimo bez razmišljanja, kao vožnja bicikla ili plivanje. Glas svakog čoveka je jedinstven i razlikuje se kao otisak prsta.

Dečiji glas pre mutacije ima opseg oko jedne do jedne ipo oktave ( za one koji se ne snalaze sa oktavama to znači da dece mogu da otpevaju oko od 13 do 20 tonova različite visine) Kod mladih iznosi 2,5 oktave, a kod prosečnih pevača recimo do 3 oktave ( 37 tonova) Kasnije sa godinama ovaj raspon postepeno opada.

„Ljudski glas je kanal komunikacije, jedini živi instrument, instrument kojim umetnik mora da nauči da upravlja spretno i sigurno kao i svojim udovima” -Bernar

Šta glas još može? Idemo visoko!

Već sam u tekstu pod naslovam “Da li ste mislili da žene oduvek pevaju u horovima?” ( 1 deo) pisala o tome da su još u “Horusu” antičke Grčke pevali samo muškarci i devojčice a da je u ranom hrišćanstvu od 578. godine zabranjeno pevanje žena u crkvi te su sve horske deonice pevali dečaci i muškarci. Svi mi više – manje znamo kako zvuči i loš i dobar glas, ali šta još naš glas može uz određene predispozicije i trening da postigne?

U pevanju je “laganje” dozvoljeno – Falsetisti

 Zvali su ih tenorini i alti naturali i ta praksa zadržala se do 19. veka, a u Engleskoj je ponegde prisutna i danas. Falso na italijanskom znači “lažan” i uz pomoć ove posebne tehnike pevanja, muški glasovi, najčešće tenori, su izvodili tonove iznad svog prirodnog glasa i oponašali ženske glasove. Pri ovom načinu pevanja  koristi se vibracija samo vrhova glasnih žica koje su vrlo malo razmaknute uz veliku količinu vazduha koja struji među njima, koji se i čuje. Iz falseta se ne može vratiti u svoj “normalan” glas bez bar kratkog prekida pevanja. Danas ovaj način pevanja, mnogi muški pevači koriste konbinovano tehniku falseta sa “normalnim” glasom, Majkl Džekson, Princ, Beri Gib “Bee Gees “, Fredi “Queen” i mnogi drugi…

Specifična vrsta pevanja Jodlovanje koja dominira u alpskim zemljama takođe koristi tehniku falseta.

Glas dečaka u telu muškarca – Kastrati

Falsetisti su kasnije zamenjeni kastratima. Zbog kastracije izvedene pre mutacije, njihovi glasovi zadržavali su dečačke visine i boju ali su bili snažniji i imali veći volume od falsetista. Katolička crkva prva popularisala kastrate u 16. veku, što je dovelo do njihove velike popularnosti. Papa Klement VIII je u XVI veku uveo kastrato pevanje koje je zamenilo ženske glasove u crkvenim horovima. Glas odraslih kastrata imao je odlike glasa odrasle ženske osobe u pogledu raspona i visine, ali zbog razlike u rezonantnim prostorima imao je i veću snagu i dužinu izdržavanja tona i specifičnu boju u odnosu na ženski glas.

Grkljan kastrata je nešto veći od dečijeg, Adamova jabučica neznatno izražena, a dužina glasnica kraća nego kod ostalih muškaraca Oni su pevali umesto žena i tumačili ženske uloge u italijanskoj operi 17. i 18. veka. Jedan od popularnih kastrata bio je Carlo Broschi (1705-1782), poznat kao Farinelli, imao je raspon preko 3 oktave. O njihovoj tehnici i kvalitetu pevanja svedoči i zvučni zapis poslednjeg kastrato pevača Morezija.

Visoki prirodni muški glasovi – kontratenor i sopranista

Kontratenor je naziv za redak muški glas koji ima opseg ženskog glasa alta ili drugog soprana. Sopranista je najviši muški glas, izuzetno redak i po opsegu jednak ženskom prvom sopranu. Ovi muški glasovi zvuče gotovo nestvarno i najčešće se specijalizuju za ranu ili baroknu muziku. Njihovi visoki glasovi nisu falset ili glas glave već njihovi “normalni” glasovi, jedini koje imaju. Interesantno je uporediti boje, volume i tehniku pevanja u sledećem snimku gde istu kompoziciju peva žena, dečak, kontratenor i sopranista.

Ponekad “glasovi u glavi” nisu ništa loše

Sličan način pevanja kao falset, ponekad je čak teško utvrditi o kom se načinu tačno radi je  “Head voice” ( Glas glave). On takođe služi da bi se proizveli visoki tonovi. Pri ovom načinu pevanja vibrira samo polovina glasnih žica a druga polovina je slepljena i pevač se može vratiti u svoj “normalan” glas bez prekida pevanja ne trošeći veliku količinu vazduha kao kod pevanja falseta. Sa ovakvim načinom pevanja može se postići veći volumen i intenzitet tona nego falsetom i njime se lakše upravlja.

Ponekad se “glas glave” kod žena naziva “ženski falset” jer je diskonektovan od “normalnog glasa”. Nije važno da li se služite falsetom ili glasom glave da bi izveli tonove van opsega vašeg “normalnog” glasa, nijedan nije bolji ili gori, sve zavisi kakav efekat ili koju emociju želite da izazovete.

A ako progutaš pištaljku?

Tehnika izvođenja izuzetno visokih tonova, u prevodu se naziva “glas flaute”, je iznad falseta i glasa glave i podseća na zvužduk.

U sledećem članku pisaću o interesantnim  “dubinama” ljudskog glasa i još nekim posebnim veštinama a ukoliko posle ovog posta poželite da u svom horu pevači bez mnogu truda dohvatite “interesantne visine” možete im podeliti helijumske balone i dobro se zabaviti i nasmejati.

Naslovna fotografija preuzeta sa sajta

Nastavak teksta je u drugom delu XXXL glasne žice – Bas. Još članaka na temu glasa možete pronaći u kategoriji pevači