Aprili-li…nije šala! Osnivamo hor

Pannonica je proslavila svoj šesti rođendan! Hor je osnovan u Zrenjaninu kao od šale, simbolično 1. aprila 2015. godine možda je to još jedan od razloga zašto smo stalno nasmejani i dobro raspoloženi. Od ideje do realizacije prošlo je nekoliko godina i različitih faza razmišljanja dok se „kockice nisu složile“ u jasnu viziju šta stvarno želim i na koji formalni način to da uradim. U Zrenjaninu, koji sa ponosom nosi epitet „grad horova“ odnegovani su brojni odlični horovi kroz koje je prošao veliki broj pevača, brižljivo je građena horska tradicija i o tome ću sa velikim zadovoljstvom pisati u nekom sledećem članku.

U vreme kada sam razmišljala o formiranju novog hora u gradu su radili nekoliko zaista dobrih crkvenih horova ali nije postojao hor za odrasle drugačijih muzičkih afiniteta. Sa grupom prijatelja, horskih naravno, jer svi moji prijatelji ili su već pevali ili su samnom morali da propevaju, napravili smo Udruženje „Major Music“ da bi ansambl imao pravno formalni okvir i objavili audiciju ovim plakatom.

Nećete verovati, koliko sam kritika dobila što sam napisala da su najbolje godine od 20 do 50! Čak su me neki pevači pitali, da li će morati da napuste hor kad napune pedeset. Posle ovih šest godina postojanja, kada je većina pevača pa i ja sama prešla u najbolje pedsete, evo javno se izvinjavam na svojoj nepromišljenoj grešci.

Bilo je pomalo čudno, na te dve audicije došli su poznati i nepoznati ljudi, oni koji su već negde pevali i koji nikada nisu, seli zajedno i ja ispred njih, hor „od nule“ nikad pre to nisam radila, smrzla sam se i pravila da je sve u redu i da tako treba. Trudila sam se da im popamtim imena i počeli smo da se upevavamo…. Novi zrenjaninski hor, bez imena, lagano je krenuo u svoju jedinstvenu i neverovatnu horsku avanturu, ton po ton… ma-mo-mi-me-mu….

Od prve probe do danas koristimo salu mesne zajednice „Veljko Vlahović“ koja nam pruža sve neophodne uslove za rad i ogromnu podršku na čemu smo im neizmerno zahvalni.

Hor je do danas nastupio na raznim kulturnim manifestacijama u gradu, učestvovao na 10 Festivala i 7 horskih takmicenja i osvojio tri prve nagrade, tri druge i jednu treću nagradu.

Srećna detelina Pannonica

Prvi put smo nastupili već za tri meseca na Festivalu “Banatska priča” a onda i na 1. Horskom festivalu “Slobodan Bursać” početkom jula i to hrabro sa tri kompozicije. Najveći problem je bio ko gde stoji i kako mi to u redovima ulazimo na scenu! I to smo navežbali. Još uvek smo bili neki “Novi hor” a postajali smo bliski, gradili veze, prijateljstvo. Trebalo nam je ime, neko koje će odražavati naš identitet i pripadnost.

Članica hora, Bojana, profesorka italijanskog, akrobata sa rečima predložila je ime Pannonica i to je bilo to, kao da je samo to ime bilo baš po našoj meri. Nekadašnje Panonsko more, sada naša Vojvodina, beskrajno zeleno more mladog žita i panonske deteline “Trifolium Pannonicum” postala je naše ime i kao simbol sreće, donela nam je toliko zajedničkih nezaboravnih srećnih trenutaka.

Naći detelinu sa četiri lista je velika sreća a naša Pannonica ima skoro 40!

Kud plovi ovaj brod?

Već sledeće godine postali smo prepoznatljivi po zelenoj boji horske garderobe i dobili logo. Brodić od notnog papira koji plovi zelenim morem pokrenuo je maštu i dobrili smo našu novu priču. Naš hor postao je brod „Pannonica“ sa svojom pevačkom mornaricom, ja sam svečano dobila čin kapetana broda a naše putovanje postalo je plovidba nepreglednim muzičkim morem.  U nekim emotivnim trenucima, kada se najprisnije obraćamo jedni drugima oslovljavamo se sa mornari i kapetane.

Ako vam sve ovo već liči na bajku, imaginarno more, imaginarni brod i družina izmaknuta iz realnosti svakodnevnog života, kapetan čiji glas „odbija da odraste“  onda to već neodoljivo podseća na bajku o Petru Panu. Umesto vilinske prašine za podmlađivanje i vedar duh koristimo pevanje i verujte mi na reč, to radi pos’o!

Kao svaka dobra posada radimo timski, svako doprinosi zajedničkom zadatku sa puno ljubavi i posvećenosti i uživamo na našem zajedničkom putovanju. Spolja zelen, iznutra je naš brod šaren kao hipi zajednica, obojen živopisnim bojama svakog svog člana.

Naša plovidba je život, nekad nam je mirno more i visoko podignuta jedra, nekad nas uhvati bura i oluja pa se naša mala lađa bori sa različitim izazovima. U svakoj bajci postoji i neki negativac kojeg moraš da nadmudriš i pobediš, neki kapetan Kuka koji želi da ti potopi brod. Korona virus drži naš brod nasukan u plićaku već više od godinu dana a mi čekamo plimu.

Želim da se ova bajka završi kao i sve….a onda su srećno pevali do kraja života.

Autor Petra Pana J. M. Barrie napisao je:  

“Razmišljaj samo o najlepšim stvarima. To je kao da imaš krila”

Poslušajte izjave članova hora zašto vole hor i razumećete kako od zajedničkog pevanja rastu krila.

Srećan nam 6. rođendan!

Više o horu možete saznati na ovoj stanici, videti slike u galeriji i pročitati biografiju hora.

Foto u naslovu: Horište