Kako su žene osvojile sopran i alt

Sopran i alt u horu nisu uvek pevale žene, da, da… dobro ste pročitali. Pevali su ih dečaci, falsetisti, kastrati…a mi smo pevušile podalje od očiju javnosti.

Žene su kao profesionalne solistkinje duhovne i svetovne muzike počele da učestvuju u izvođenju vokalne i vokalno – instrumentalne muzike tokom istorije ali njihovo uključivanje u horove je trajalo mnogo duže. Njihova borba za ravnopravnost i rušenje predrasuda na kraju je dovelo do postavljanja temelja modernom mešovitom horu kakvog danas poznajemo.

Prvi deo ove teme Da li mislite da žene oduvek  pevaju u horovima? E pa, zaprepastićete se! izazvao je dosta interesovanja kod čitalaca pa evo i razrešenja ove napete horske situacije.

Žene i glas đavola

Žene su pevale kada muškarci nisu bili prisutni te se žensko pevanje negovalo u ženskim samostanima. Interesantno je spomenuti nemicu Hildegard von Bingen (1098 – 1197) časnu sestru i kompozitora. Ona je komponovala oko 18 kompozicija od kojih je jedna od poznatijih “Ordo Virtutum” vrsta ranog oratorijuma za ženske glasove i jednim muškim – glas đavola! ( svima vam je jasno da mi je vrlo zabavno dok ovo pišem) Njenu muziku izvodile su monahinje uz oskudnu instrumentalnu pratnju. Komponovala je monofono – jednoglasno, na momente višeglasno sa vrlo lepim i razvijenim sopranskim deonicama.

Porast interesovanja za stvaralaštvo žena u srednjem veku doprineo je popularizaciji njene muzike i ona se danas izvodi koncertno.

Neke od prvih zabeleženih tragova o bavljenju žena muzikom u Srbiji nalazimo u drugoj polovini 13. veka uz ime Jelene Anžujske, supruge srpskog kralja Stefana Uroša I Nemanjića, koja je osnovala prvu žensku školu u kojoj su siromašnije devojke uz ostale poslove, učile da vezu i obučavale se pisanju i muzici. Škola se nalazila u njenoj rezidenciji u Brnjacima.

Stidljivo i uporno

U svetovnoj muzici srednjeg veka i renesanse žene plemića i talentovane amaterske pevačice su učestvovale u kamernom muziciranju i kućnim muzičkim performansima. Čarls II je 1662. godine zabranio muškim pevačima da pevaju ženske uloge u operama ali ova zabrana nije sasvim zaživela u muzičkoj praksi. U prvoj francuskoj operi Pomone (1671) glavna rola bila je poverena ženskom sopranu i bila je izvedena 146 puta. U Hendlovim operama i oratorijumima kao solisti se pojavljuju žene ali ne i u horu, i to je praksa kod Hajdna i Mocarta.

Novi mešoviti zvuk

Prvi mešoviti hor neke operske kuće bio je operski hor Pariske opere, osnovan 1713.

U Americi prvi mešoviti hor koj nije imao veze sa religijom formiran je 1786. godine kao muzičko društvo.

U Betovenovoj Misi Solemnis, premijerno izvedenoj u St. Petersburgu u Rusiji 1824, pojavile su se i žene u mešovitom horu. Sve su ovo bile više anomalije nego ustaljena praksa.

Veliki pomak u ženskom pevanju u horovima desio se u doba romantizma kada je postala sve snažnija tendencija uključivanja ženskih glasova u horove. Rihard Vagner je preporučio Drezdenskoj državnoj kapeli da uvrsti ženske pevače u hor, što su oni odbili. Sredinom 19. veka u novinama su počeli da se pojavljuju oglasi u kojima su se tražili profesionalni ženski pevači za crkve u Londonu i Mančesteru.

Kraljevsko horsko udruženje osnovano 1872. godine u Londonu brojalo je 1.000 članova amatera, sopran i alt pevale su žene. Osniva se veliki broj horskih udruženja i horska muzika počinje da se neguje nezavisno od crkve i drugih institucija. Žene horski pevači postepeno preuzimaju deonice soprana od dečaka a nešto kasnije pevaju i deonicu alta. Naravno, potreba za ženskim glasovima u horu desila se i iz praktičnih razloga. Usled povećanja koncertne aktivnosti bilo je sve teže pronaći dovoljan broj talentovanih dečaka pevača.

Novinska debata – Žene u horovima Da ili Ne?

“Dejli Telegraf” engleski novinski list, sproveo je debatu 1889. godine o stavovima čitalaca na temu mešovitih horova u crkvama, posle novinskog članka jednog dirigenta, pod nazivom AN “ANGELIC QUIRE” Odštampali su 92 komentara (od lavine, više stotina pristiglih pisama na tu temu) i pristalice mešovitih horova su vrlo tesno “pobedile”.

Dirigent koji je napisao pomenuti članak iznosi svoj stav: “Imam preko dvadeset godina iskustva u radu sa horom i mogu vam reći da kao dobar dirigent tražim poštovanje, saosećanje i prefinjenost u muzici koja je u službi Božijoj, dajte mi dame umesto dečaka”. I dodaje da je “inovacija” hora u kojem pevaju žene umesto dečaka sa uspešnim rezultatima isprobana u seoskim crkvama Engleske, Australije i Amerike. Argumenti koji su navedeni u prilog ženskim glasovima u odnosu na dečačke bili su da su žene mogle da izvedu tehnički i stilski složenije deonice i imale su više iskustva i discipline od pevača dečaka.

“Žene su kao generali: Njih se ne tiče koliko je poraza koštala jedna pobeda” Mirabo

Sredinom 19. veka deonice dečijeg hora se u horskoj partituri pišu posebno i dečiji hor podrazumeva zajedničko pevanje dečaka i devojčica. Kompozitori sve više komponuju horsku literature koja nema religijski karakter koristeći vokalni i emocionalni potencijal ženskih glasova. Žene su postale aktivne kao dirigenti uglavnom školskih i amaterskih horova i kompozitori horske muzike.

Evropske operske kuće početkom 19. veka osnivaju mešovite horove. Pevanje u horu dalo je ženama šansu, kao i muškarcima, da otkriju izraze i realizuju svoja lična, društvena i religiozna osećanja. Danas mešoviti horovi pevaju kompozicije Palestrine, Vivaldija, Baha… i to zvuči potpuno drugačije od orginale zamisli kompozitora i prvobitne izvedbe kompozicija.

Hendl: Oratorijum “Mesija” Haleluja i dva različita izvođenja.

U Izvedbi muškog i dečačkog hora u pratnji orkestra orginalnih baroknih instrumenata

U izvedbi mešovitog hora i modernog simfonijskog orkestra.

Iako različita, oba izvođenja su interesantna i zanimljiva. Čak mi je “egzotičnije” i sa više pažnje slušam prvo izvođenje jer smo u današnje vreme sasvim navikli na zvuk mešovitog hora.

Žene su osvojile sopran i alt, ponekad pomažu i tenoru. U mešovitom horu Pannonica imamo sjajan drugi alt, zovemo ih “nindže”, gospodare opušteno tenorskom deonicom. Žene, naviknute da se bore, sad u horovima vode malo drugačiju bitku. To je ofanziva ustvari, gerilska borba za prvi red u horu! Šalim se malo, ali u svakoj šali ima i malo zbilje, složiće se horski pevači, zar ne?

School photo created by wayhomestudio – www.freepik.com” class=”rank-math-link”>Foto u naslovu