„Najlepši deo putovanja ne čini dolazak na odredište, već sve one neverovatne stvari koje se desavaju usput“ – Emma Chase

Kupite kartu i krenite

Probajte da zamislite da je hor jedna železnička kompozicija sa moćnom lokomotiviom i podužim nizom vagona, onda bi sve što se desilo do 9. veka moglo da se tumači kao vizionarski nacrt budućeg voza, nešto slično Leonardovim crtežima leteće mašine. 

Pojavom višeglasja u 9.veku “horski voz” je postao stvaran i horski glasovi su se ukrcali i zauzeli svoja mesta za ovo uzbudljivo putovanje. Svaka sledeća istorijska muzička epoha dodavala je pun vagon novih ideja i izuma, fantastičnih preokreta i ogromne količine nove horske literature. Na mestima mašinovođe, skretničara, konduktera… smenjuju se kompozitori i dirigenti. Približavajući se 21. veku naš horski voz staje na sve većem broju stanica, vraća se sa nekih sporednih koloseka ali sa nesmanjenim elanom i sve većom brzinom vuče svoju nepreglednu, dragocenu kompoziciju vagona. 

Horski voz postavljen je na peronu jedan…

Renesansa u 16. veku donosi dinamičke kontraste, razvoj harmonije i zlatno doba polifonije u Palestrininom stilu i Lasov dvohorski stil sa “eho” efektima. Renesansa je za sobom ostavila pravu riznicu horske literature.

Barok donosi monodijski stil, dursko molske lestvične osnove, harmonija dobija funkcionalna obeležja, javlja se hromatika i instrumentalna pratnja. Hor dobija svoju ulogu u novom muzičko scenskom delu – operi a naročito u oratorijumu. Konačno i žene počinju da pevaju.

U Klasičnom periodu instrumentalna muzika preovladava nad vokalnom.Javlja se koncept javnih koncerata, moderne publike i muzičke kritike.  U 18. veku počinju da se osnivaju prva horska udruženja, i poznate operske kuće pri kojima postoji veliki broj horova bez kojih se ne može zamisliti njihov rad. Velika popularnost Hendlovih oratorijuma  krajem 18. veka  u Engleskoj dovela je do osnivanja velikog broja horskih udruženja u koja su primane i žene. Posebno velik broj horova i horskih festivala pojavio se u Velsu. Tamo se i u današnje vreme se održava jedno od najvećih svetskih takmičenja u horskom pevanju, osnovano 1947. godine u Langolenu “International Eisteddfod”. U Nemačkoj, horska udruženja su nicala u industrijskim gradovima.

Romantizam u 19. veku karakteriše stvaranje nacionalnih škola i zanimanje za folklor. Beleže se narodne melodije koje kompozitori koriste kao inspiraciju za novu horsku literaturu.

Pustolovine 21. veka

Sa poplavom muzičkih pravaca u muzici 20. veka mnogi su mislili da će horska muzika pasti u zaborav, ali to se nije desilo. Više nego ikada pre, u modernom dobu, ljudima prija zajedništvo i intimnost  zajedničkog pevanja. Danas postoji ogroman broj horskih grupa koje neguju horsku muziku po celom svetu, i kompozitora koji stvaraju za horske ansamble. Na horskim takmičenjima pojavljuje se sve veći broj različitih kategorija u kojima se izvodi određeni stil muzike.

 Pojavila se i nova vrsta horskih partitura “muzička grafika” u kojoj se osim pevanih deonica unose i razni glasovni efekti koje hor izvodi.

Usavršavanje tehnologije uvodi i novu vrstu kreativnosti u horskoj muzici, koja se najbolje ilustruje Virtuelnim horovima američkog kompozitora i dirigenta Erika Vitakrea.

Na nastupima horova se uz pevanje sve više koriste i pokreti pa i cele koreografije za određene kompozicije.      

Horska muzika ima dugu i slavnu istoriju i opstaje i razvija se i dalje. Nema ljudske zajednice, ma koliko ona bila udaljena i izolovana, da ne peva. Radost i čudo koje doživljavamo u zajedničkom pevanju opstaje jer postoji ono “nešto” što nikada neće izaći “iz mode”.

Momentalno je naš horski voz u tunelu, zbog svima poznate situacije i jedva čekamo da nas pomere sa ovog slepog koloseka.

Za koji horski vagon bi vi kupili kartu? Ja se nekako švercujem, svugde po malo.

Još zanimljivih članaka iz kategorije Istorija iz horske perspektive možete naći ovde

Foto u naslovu www.pickpik.com