“Život ima mnoga poglavlja za nas. Jedno loše poglavlje ne znači da je kraj knjige” – nepoznat
Horovi ćute već godinu dana
Kriza izazvana pandemijom virusa Korone uticala je na razne načine na živote ljudi a pogubno na horsko pevanje. Horski život u Srbiji je kao i u većini zemalja, stao. Saznanje da se virus prenosi aerosolima i kapljicama koje se šire vazduhom tokom disanja, govora, pevanja…. učinilo je horske probe potencijalno rizičnom aktivnošću i veliki broj, posebno ansambala sa većim brojem pevača, zbog zabrinutosti za zdravlje pevača, je prestao s radom.
Moji mornari, mešoviti hor “Pannonica” (oko 40 članova) uradio je dva virtuelna projekta i učestvovao na “online” takmičenjima. Družimo se u vajber grupi, nismo se okupljali.
Omladinski mešoviti hor MŠ “Josif Marinković” (oko 80 članova) snimili smo jedan virtuelni projekat i učestvovali na “on line” takmičenju i festivalu. Poslednji put javno smo pevali u smanjenom sastavu na 3. Festivalu omladinskih horova u Novom Sadu u oktobru 2020. godine. Probe se održavaju u malim grupama pod maskama. Nastava se odvija u skladu sa merama, malo u skoli, malo na daljinu, što za posledicu ima slab napredak i nedostatak motivacije.
Iz kontakata sa kolegama dirigentima dolazim do saznanja da kamerni horovi, crkveni horovi i manji dečiji horovi uz pridržavanje mera uspevaju da se organizuju i održe kontinuitet u radu.
Ne vidi se svetlosti na kraju tunela
Većinu horskih događaja ove godine je bilo teško odnosno nemoguće planirati, neki su pomereni ili otkazani, ukoliko su postojale mogućnosti održani u izmenjenom obliku ili uz pomoć digitalnih medija “on line”. Horski dirigenti i pevači pomno i zabrinuto prate situaciju, pogotovo jer je ona podložna stalnim promenama. Postoji opravdana zabrinutost gubitka veze sa pevačima, publikom, volje i motivacije za daljim radom. Ovako velika pevačka pauza sigurno će se odraziti i na vokalne sposobnosti pevača i sve zdravstvene, duhovne i socijalne benefite koje su imali od pevanja u horu. Žao mi je ako zvučim pesimistično, nije mi svojstveno ali je u ovom trenutku realno.
Izvesno je da će se globalna kriza ekonomskog sistema odraziti na kulturu i umetnost, fondove i konkurse koji su bili resursi za planiranje aktivnosti horskih projekata. Njene negativne efekte još nismo u stanju da sagledamo ali je sigurno da će se osećati u godinama pred nama.
Ipak, u pokušavaju da se iznađu načini prevazilaženja ove krizu pojavilie su se i nove ideje kako i dalje raditi ono što najviše volimo: pevati zajedno! Digitalni svet postao je naša realnost i od početka krize muzičari pa i horski dirigenti se upoznaju s velikim brojem digitalnih aplikacija i mrežnih platformi koje omogućavaju zajedničku interakciju više članova, međutim ni jedna od njih se nije pokazala kao pogodna za ostvarivanje kvalitetnih horskih proba. Razlog leži u kašnjenju zvuka zbog različite brzine protoka signala u internet mreži i neadekvatnih računarskih ili telefonskih uređaja kojima članovi hora raspolažu. Probe preko ovih aplikacija pevači su opisali kao nezanimljive i iscrpljujuće te su gubili interes. Veliki broj stručnjaka u svetu posvetio se pravljenju novih aplikacija i platformi za zajedničko muziciranje čije će korišćenje nama verovatno ostati nedostupno zbog troškova nabavke potrebne opreme.
Mogućnost pravljenja virtuelnog hora moguća je samo kroz pojedinačno snimanje i zajedničko montiranje snimaka. Nekoliko horova je na ovaj način realizovalo svoje virtuelne projekte i uzelo učešće u akciji #OstaniKodKuće koju je podržavao veliki broj muzičara. Međutim, osim zabavnog i kreativno provedenog vremena, medijske promocije ansambla i kratkoročnog zadovoljstva članova zbog ostvarenog projekta, ovakav način rada takođe nije trajno rešenje za rad horova. Posle jednog ili dva ovakva projekta interesovanje pevača opada.
Kao još jedna digitalna novina u horskom svetu pojavila su se i “on line” horska takmičenja. Horski festivali i takmičenja koja imaju već dugu tradiciju na ovaj način su želela da obezbede kontinuitet i održe kontakt sa izvođačima i publikom. Prijavljeni horovi takmiče se putem poslatih snimaka, uglavnom snimljenih 2019. i početkom 2020. godine. Na ovako koncipiranim takmičenjima vrlo je teško odrediti stvarni izvođački kvalitet hora jer se on prenosi bez direktnog utiska već preko medija – snimka, tako da kvalitet prezentacije ansambla može biti vrlo uslovljen kvalitetom i profesionalnošću opreme i dizajnera zvuka koji radi snimanje.
Emocije “živog” izvođenja, druženje na probi, magiju scene, aplauz publike, ništa ne može da zameni. Sa realnom zabrinutošću isčekujemo da li, kada i u kakvim uslovima ćemo moći da nastavimo sa radom koji smo do sada praktikovali.
Viđenje bliske budućnosti
Kao moguće i realno rešenje za rad horova u novonastaloj situaciji predlaže se rad u malim grupama uz poštovanje svih preporučenih mera zaštite i istraživanje novih prostora koji će svojim dimenzijama omogućiti veću bezbednost pevačima, kao što su hale različitih namena, holovi i industrijski prostori.
Bliska budućnost naklonjenija je kamernim horovima i vokalnim sastavima sa manjim brojem članova, tako da je rad sa muskim pevačkim sastavom “Pannonica” i pevanje u vokalnom kvartetu “Vita Brevis” moje momentalno zadovoljstvo, inspiracija i beg od stvarnosti i zahvalna sam na tome. Budućnost većih ansambala vrlo je neizvesna.
Ne želim da završim “u molu”, ili ako je već mol neka barem bude na kraju pikardijska terca, ljudi pevaju vekovima od kako su uspeli da artikulišu glas i želim da verujem da je ovo samo prolazna kriza koja nam teško pada. Tešim se da nije ove krize i silnog nedostajanja rada sa horovima, ja ne bih počela da pišem ovaj blog a on mi donosi veliko zadovoljstvo. Želim da skinemo maske i verujem da ćemo iz ove krize uskoro izaći svesniji nego ikada koliko nam je važno ono što smo podrazumevali da je normalno, dok nam nije oduzeto, da pevamo zajedno.
Članak je modifikovan iz autorskog teksta za Časopis „Mokranjac“ 2020.
0 Comments